Нису ми јасне неке ствари које практикују велике корпорације, конкретно „Diversity&Inclusion“ тренинзи за запослене које колико схватам има свака фирма са више од 50к запослених. Кроз обуку те уче кроз разне примере да не смеш да зајебаваш LGBT популацију, друге расе, друге нације, други пол…да им не бацаш реднек форице од којих ће се осећати непријатно, не смеш да их малтретираш на било који начин – укратко фирма те обучава да не будеш дркаџија. Фирма те обучава томе да не будеш дркаџија?

Ако ме родитељи или друштво за мог живота нису научили да не будем дркаџија, како ће ме тачно то научити нека корпорејт обука од сат времена коју сам обавезан да похађам једном или два пута годишње и прођем њену сертификацију?

И који је онда крајњи циљ? Ако сам ја рецимо неки хомофоб да ли ће ме те обуке дехомофобисати, ако мрзим црнце да ли ћу после обуке престати да их мрзим? Једино где би мени ово имало неке сврхе јесте да ако би неко од тих „*иста“ и „*фоба“ некако прошао кроз процес селекције и запослио се, да га кроз ову обуку изнервирају да мора да батали и да отказ, то би ми било разумно и ОК, али није то то, не знам шта је. Кроз ту обуку би требало да пролазе људи за које стигну притужбе да се понашају глупачки, а не сви.

Ја некако мислим да је ефекат крајње контра – онај ко јесте дркаџија биће још већи јер га терају да не буде то што нису успели ни родитељи ни друштво ни живот да га науче а онај ко није дркаџија гураће га у то да постане јер „шта ме смарате са овим мало-мало кад немам везе са том причом“ или чак скроз улево – шта ако сам ја геј/црнац/инвалид, зашто уоште и морам да идем на те обуке и сертификације кад из првог лица знам како то све изгледа и зашто морам опет да пролазим кроз то и будим старе трауме. Дакле гледајући лево, десно и по средини – чему?

Претпоставка је да се мора проћи кроз неко бирократско срање, мораш бити „комплајнт“ и тако нешто, дакле чиста папирологија да би се неком аудитору тамо показало како ми белци ево и на папиру пише – не-мр-зи-мо-црн-це, Русе и лезбејке, мајкеми!!1

HR те на разговору упознаје и покушава да провали какав си – да ли јеси или ниси дркаџија, он је први филтер целог процеса и лепо ти на разговору и каже да ћеш радити са разноразним профилом људи и пита те да ли си ОК са тим а уосталом и да ти не каже и сам знаш да долазиш у велику фирму у којој је шанса 100% да нису сви ни твог сексуалног опредељења ни твоје расе ни твоје нације ни твоје вере ни твојих политичких уверења а ако не можеш да радиш са другачијима неће ти то што ти HR каже одговарати и баталићеш, дакле у фирму већ улазиш као не-дркаџија, бар што се тиче тих непословних ствари.

Да сам ја био Исус Христ у оном времену, моја религија и филозофија коју би пропагирао свету би била најједноставнија религија икада и моја Библија и упутство за даљи живот би имала само један лист на којем пише једна једина реченица од три речи – „Не буди дркаџија„, то је оно што треба бити почетак и крај свега, не само према другим људима и различитим од тебе него и према животињама, природи, небитно, само немој да будеш дркаџија јебени и пусти људе да живе – а опет, ако то до својих година кад си почео да радиш то ниси схватио и научио, ево бате са’ће фирма да те научи кроз пар курсева, седи ту, слушај и кликћи па да виш како ће будеш одма бољи човек.

 

Неко место где ћу моћи да истресем из мозга путем тастатуре оно што ми се налази на мозгу, где ћу моћи да водим неки свој јавни дневник о свим могућим темама, од политике, преко моје вечне муке са мршављењем па до вештачке интелигенције – Линкедин ми некако није баш за то, Фејсбук је цркотина одавно, Твитер немам, немам довољно депресије да бих писао на Редиту, некако ми овако неки контролисани простор највише одговара, а пошто ми је бесплатно онда – зашто да не.

Углавном, мање-више, овде ћу писати све оно што ми је на мозгу, све могуће и различите теме које из лобање, кад ми падну на памет и наравно кад имам времена за то. Ако користите ад-блокере за овај сајт их можете угасити јер реклама неће бити.